Centar Za Stratešku Analizu

Dogadjaji

news

Održan okrugli sto „Velika zelena utakmica i novi izvori privrednog rasta Srbije“

Danas je u Beogradu održana konferencija „Velika zelena utakmica i novi izvori privrednog rasta Srbije“. Okrugli organizovao je  Centar za stratešku analizu. Darko Obradović  ispred Centra za stratešku analizu je istakao da pitanje strateških sirovina jeste pitanje velike zelene utakmice te da je cilj ovog okruglog stola da okupi eksperte u cilju identifikovanja ključnih pitanja koja se vezuju za stratešku sirovinu litijum u Srbiji. U prvom redu učesnici su analizirali kako ova strateška sirovina utiče na makroekonomsku perspektivu Srbije. Ekonomista Mihailo Gajić ispred LIBEK-a istakao je da glavna prednost projekta otvaranje značajnog broja novih radnih mesta, multiplikovan proceses proizvodnje kroz povećanje ukupnog broja zaposlenosti i privlačenje novih investicija. Gajić ističe da strateške sirovine mogu da ubrzaju mogućnost rasta nacionalnog dohotka, ali treba pričati kako iskoristiti njihov pun potencijal. Nije najbolje aktivirati rudnik koji će samo izvoziti sirovinu, to će dovesti do ekonomskog napretka, ali veći rezultaiti se postižu kad se ceo lanac uveže u druge industrije. Nije suština samo  izvoziti nego i prerađivati zaključuje Gajić. Strateške sirovine treba  iskoristiti da se izvuče najbolja mogiuća korist od izvoza sirovine i njenih produkata. Treba videti kako uvezati sirovine sa važnim nizvodnim indusrijama, Gajic napominje da kada pričamo o litijumu treba videti kako napraviti  eko sistem da se prerađuju i prave električne baterije i uvezati ih sa proizvodnjom automobila.  Filip Mitrović e-mobility konsultant se na to nadovezao rekaviši da se radi o jednoj revoluciji u automobilskoj industriji koja se dešava poslednjih osam godina. Mitrović jasno ističe da proizvođači hoce da se transformišu u pružanje usluga mobilnosti kroz lako, bezbedno i pouzdano integrisanje proizvoda iz baterijskih sistema.  Na pitanje koliko dezinformacije po pitanju strateških sirovina predstavljaju oblik ekonomske sabotaže Marko Matić, iz Centra za odgovorne medije, navodi da uvek kada se prepozna društveni konflikt javlja se prostor da neko sastrane udje i aktivno se uključi u podrivanje. Matić se zapitao šta je motiv za proteste protiv litijuma da li konkurencija, i dodao da izgleda da to nisu zemlje EU jer one ne rade takav udarce partnerima, a da se ovde verovatno radi o usporavanju Srbije kako u ekonomskom smislu tako i u smislu približavanja EU preko strateških sirovina. Marko Matić tvrdi da kada se god dezinformacije lako šire najviše gubi nauka i država. Profesor Ilija Životić ističe da stratešku sirovinu litijum ne treba posmatrati samo kroz berzansku cenu, već kao mogućnost strateškog partnerstva sa SAD i EU, a ta partnerstva bi povećala političku moć i otvorila neka druga vrata. Životić zaključuje da se snaga države ne ocenjuje po sopstvenoj jačini već po jačini i napretka društva kome pripadate sa tim u vezi Srbija se može snažnije integrisanosti po pitanju tačaka strateških sirovina. Obradović je istakao da su strateške sirovine u svim aktima od Amerike preko EU do NR Kine svrstane u kategoriju nacionalne bezbednosti i da se ni jedna država ne odriče svoje komparativne predosti. Srbija ima mogućnost da bude pobednik u Velikoj Zelenoj utakmici jer poseduje najveće količine retkog materijala kakav je litijum. Dodao je da se u Evropi već vodi jaka utakmica između Nemačke i Finske ko će prvi pokrenuti rudnike dok Srbija kasni već 4 godine za ostalima. Strateške sirovine su prilika da Srbija ojača svoje partnerstvo sa EU u odnosu na druge geopolitičke igrače zaključuje Obradović.   Učesnici su se složili da u pogledu ekoloških standarda održivog rudarstva odgovre treba da pruži struka u okviru zakonske procedure, i ako odgovor bude da je takav projekat izvodljiv bilo bi nedogovorno, štetno i iracionalno prema razvoju zemlje da projekat bude odbijen.   

news

Okrugli sto o napadu na Izrael 7. oktobra i perspektivama konflikta

9. decembra u prostorijama beogradske sinagoge Sukat Šalom u organizaciji Jevrjeske zajednice Srbije i rabina Isaka Asijela organizovan je okrugli sto sa ciljem sagledavanja terorističkog napada na Izrael i perspektivama sukoba u Gazi. Na okruglom stolu svoje viđenje su izneli : Dr Darko Trifunović rabin Isak Asijel Danijel Bogunović Biljana Šahrimanjan Obradović Ms.c Darko Obradović Tijana Šorgić Govornici su predočili razliku između terorizma i gerilske borbe. Prisutni su se upoznali sa ideologijom Hamasa kao i samom njegovom istorijom. Poseban deo je posvećen geopolitičkoj perspektivi samog terorističkog napada i sukoba koji traje u Gazi. Konstatovano je da Izrael i SAD drže konflikt na nivou lokalnog karaktera. Upozoreno je na prisustvo anti-semitske i terorističke propagande.  Ono što je za ceo svet tragedija za Hamas je fotografija i informativna operacija. Brojni prisutni učescnici pridružili su se diskusiji. Istovremeno obeležno je treće veče praznika svetlosti Hanuka.  

news

Održana konferencija "Geopolitička pozicija Srbije- Evropska strategija za kritične sirovine i pozicija Srbije"

Danas je u Beogradu održana konferencija „Geopolitička pozicija Srbije“ u okviru koje je prezentovana  i razmatrana Evropska strategija za kritične sirovine i pozicija Srbije. Učesnici konferencije bili su Goran Svilanović, biviši ministar spoljnih poslova i konsultat,  i , Milan Antonijević, pravnik iz oblasti ljudskih prava, Darko Obradović i Jovan Babić iz Centra za stratešku analizu. Kompletna analiza dostupna na linku. Na konferenciji je prezentovana analiza Centra za stratešku analizu  „Evropska strategija za kritične sirovine i pozicija Srbije“ čiji su autori Darko Obradović i Jovan Babić. Učesnici konferencije konstatuju da se odvija „Velika zelena utakmica“ takmičenje u kome se mnoge strane bore za pristup sirovinama koje omogućavaju energetsku tranziciju. Kao što je trka u svemiru obeležila prošli vek i hladnoratovski period, očigledno je da se novi geopolitički rivalitet prevashodno zasniva na razvoju tehnologija koje su vitalne za zelenu energetsku tranziciju. U centru ovog takmičenja jeste obezbeđivanje lanaca snabdevanja strateškim mineralnim sirovinama u koje između ostalog spadaju i bakar i litijum.   U cilju objašnjenja globalne trke za strateškim sirovinama Goran Svilanović je objasnio stanje zatečenosti tokom izbijanja kovid pandemije i napada na Ukraijnu, a u kome se našla EU. Jedna od ozbiljnih naučenih lekcija jeste prekidanje lanaca snabdevanja, snabdevanje hrane, sirovina i energenata. EU je počela da razmišlja od čega i koga zavisi i kako da promeni taj stepen zavisnosti. Usled svih tih poteškoća i Srbija se našla u situaciji da je drugačije posmatra Brisel i druge zemlje EU, jedan kritični resurs se u velikoj meri nalazi u Srbiji, i ne samo u Srbiji, ali se otvorilo pitanje da li je Srbija deo dogovora za smanjenje zavisnosti EU u odnosu na sirovine. Ovde imamo jedan novi vid pozicioniranja u kontekstu snabdevanja EU.  Goran Svilanović je zaključio da odluke traže određeni trenutak kada se odlue mogu doneti i biti isplative. Glavni zaključak konferencije  konstatuje da EU ne može sama da ostvari postavljene ciljeve i zato Zakon o kritičnim sirovinama EU (CRMA) predviđa uspostavljanje dugotrajnih veza sa međunarodnim partnerima i stvaranje „Kluba kritičnih sirovina“. Taj klub bi trebalo da poveže zemlje potrošače sirovina i zemlje koje su bogate sirovinama, kako bi se podržalo održivo investiranje u zemljama proizvođačima sirovina i njihov napredak u lancu snabdevanja. Milan Antonijević je istakao da je važno da vidimo kako EU razmišlja po pitanju kritičnih sirovina kako bi smo se mogli pozicionirati i postaviti neke svoje uslove. Dolazi do zaokreta evropske politike naročito kroz plan rasta, te evropske prioritete treba iskoristiti za reforme u kontekstu i kritičnih sirovina, rudnici se otvaraju i u Nemačkoj i širom Evrope. Srbiji treba spremnost na različite nivoe dijaloga. Evropskoj uniji treba stabilan Balkan i zato i žele da pomognu. Rešenja u okviru partnerstva sa Evropskom unijom uključuju visok standard ljudskih prava, ekonomska i socijalna prava koja prate projekte uključujući i zaštitu životne sredine. Glavni zaključak analize je da EU nije autonomna u oblasti kritičnih sirovina. Obezbeđivanje lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama ključni je element svake efektivne zelene tranzicije. Izostanak energetske tranzicije predstavlja ekonomski, ekološki, društveni i socijalni problem. Iako Zakon o kritičnim sirovinama EU (CRMA) nigde eksplicitno ne pominje Srbiju, najava pojačane saradnje sa strateškim partnerima stavlja Srbiju kao važnu tačku u evropskim planovima jer Srbija raspolaže najvećim nalazištem litijuma u Evropi. Evropska komisija procenjuje da će potražnja za litijumom porasti 11 puta do 2030. godine, a 57 puta do 2050. godine Autor analize Jovan Babić istakao je da strateške sirovine daju mogućnost da se Srbija razvija kroz istraživanje i razvoj, a što se tiče litijuma podstaknuće se nove tehnologije koje će doći u Srbiji čime se čuvaju inžinjerska radna mesta u Srbiji.   Analiza se takođe bavi ranjivim položajem Evrope po pitanju kritičnih sirovina što vidimo iz sledećih podataka : Evropska komisija je 2010. označila 14 sirovina kao kritičnih za industrije; 2014. ta brojka je porasla na 20; u 2017. listu je činilo 27 sirovina, da bi ove godine Komisija sastavila listu od 35 kritičnih sirovina, odnosno, sve strateške sirovine kvalifikuju se kao kritične. U cilju odgovora na ovu ranjivost u pogledu zavisnosti od kritičnih sirovina EU kroz Zakon o kritičnim sirovinama planira uspostavljanje novih strateških partnerstava sa trećim državama, koristeći se zaštitnom merom da zavisnost iz jednog izvora ne sme prevazilaziti 65% . Sirovine su nazvane kritičnim iz nekoliko razloga: prvo, mali broj zemalja raspolaže značajnijim količinama; drugo, način njihove eksploatacije dosta je komplikovan; treće, za kritične sirovine ne postoji laka zamena, tj. nisu dovoljno poznati načini njihove reciklaže kao što je slučaj sa klasičnim sirovinama. Na konferenciji je istaknuto da Evropski zakon o kritičnim sirovinama definiše strateške projekte u nabavci kritičnih sirovina, a koji treba da zadovolje nekoliko kriterijuma: - Da ojačaju bezbednost evropskog snabdevanja strateškim sirovinama - Da budu tehnički ostvarljivi u razumnom vremenskom periodu - Da budu implementirani na održiv način - Da donesu korist i zemljama članicama EU, kao i zemljama u razvoju koje nisu članice, a u kojima se projekti sprovode. Države Zapadnog Balkana su potpisnice Deklaracije o  zelenoj  tranziciji i obavezale su se da će zajedno sa EU raditi na stvaranju klimatski neutralne Evrope do 2050. godine. Za ostvarenje tih ciljeva EU je spremila podršku od 9 milijardi evra kroz ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan iz programa IPA III 2021-2027. godine. Pored toga, predviđa se i novi Garancijski instrument koji može da podrži investicije do 20 milijardi evra za projekte iz zelene i digitalne tranzicije.  Novi plan rasta za Zapadni Balkna predstavlja još jedan temelj uspsotavljanja strateškog partnerstva. Zaključak konferencije je da  kad god jedna zemlja drži dominantnu poziciju u ključnom lancu snabdevanja, povećavaju se rizici i magnituda ekonomskih poremećaja. Ali, kako raste potražnja raste i  geopolitičko takmičenje, tako  zemlje sa značajnim rezervama kritičnih sirovina dobijaju na značaju i stiču prednost nad ostalima. Dosadašnja rasprava o litijumu i o projektu Jadar obilovala je s jedne strane, predrasudama, poluinformacijama, dezinformacijama i naglašenom anti-zapadnom pozadinom. S druge strane, ne postoji opravdanje zašto prethodnih godina nisu na pravi način organizovane javne rasprave u koje bi bili uključeni mnogi akteri – od akademske stručne javnosti, civilnog društva, političkih partija, sindikata, pa do predstavnika industrije, rudarstva, finansijskih institucija, relevantnih ministarstava i agencija, itd. Srbija još uvek nema potpisano strateško partnerstvo u ovoj oblasti sa EU. Evropska komisija se nada će do 2025. Unija postići 80% samodovoljnost u snabdevanju litijumom i da će proširiti saradnju sa Srbijom, Ukrajinom i drugim zemljama koje imaju značajne rezerve ove kritične sirovine.   Zaključak učesnika panela je da postoji strateški, zakonski i ekonomski okvir za Srbiju da postane punopravni član strateških lanaca snabdevanja čime će osnažiti svoju međunarodnu, ekonomsku i bezbednosnu poziciju.

news

Konferencija "Srbija u svetu promena"

Institut za održivi razvoj i prosperitet i Centar za stratešku analizu organizovali su 3. novembra 2023. godine konferenciju ,,Srbija u svetu promena" u hotelu Falkenštajner u Beogradu. Brojnoj publici, među kojima je bilo stranih diplomata, profesora i predstavnika drugih branši javnog života, kratkim uvodnim i pozdravnim rečima obratili su se Njagova Ekselencija ambasador SAD u Srbiji Кristofer Hil i državni sekretar Ministarstva privrede Milan Čukić.   Ambasador Hil iskoristio je priliku da pozdravi napore Srbije na važnom putu dobijanja punopravnog članstva u Evropskoj uniji, napomenuvši da je u istoriji Srbije bilo mnogo tragedija i da je sada vreme za razvoj, gde je saradnja Srbije i SAD u oblasti IT sektora od izuzetnog značaja i u kojoj su SAD naš najvažniji partner sa najvećim obimom investicija. Državni sekretar Čukić podsetio je okupljene na važnost prijateljstva Mihajla Pupina sa američkim predsednikom Vudro Vilsonom koje je bilo plodonosno za srpske državne i nacionalne interese i podvukao da privreda u Srbiji ne sme da stane, a da bi to bilo tako, važno je da očuvamo partnerstvo sa SAD na polju ekonomije i privlačenja njenih investicija. Na panelu posvećenom javnoj diplomatiji Srbije koji je usledio a koji je vodio programski direktor Centra za stratešku analizu Darko Obradović, učestvovali su već pomenuti ambasador Кristofer Hil, šef poslaničke grupe PUPS-solidarnost i pravda Stefan Кrkobabić, istraživačica Centra za stratešku analizu Biljana Šahrimanjan Obradović i dr Rajko Petrović, potpredsednik Instituta za održivi razvoj i prosperitet. Ambasador Hil ukazao je na značaj javne diplomatije, ali i napomenuo da tradicionalni model diplomatije, koji podrazumeva lične i privatne kontakte državnih zvaničnika, nema i ne može imati alternativu. Takođe je poručio da je potrebno još više otvorenosti u odnosima Srbije i SAD i da javna diplomatija može da doprinese tome. Biljana Šahrimanjan Obradović istakla je da živimo u digitalnom dobu u kome je javna diplomatija sa svim svojim aspektima, uključujući i naučni, izuzetno važna, te ukazala na primer jermenske dijaspore koja svojim kontaktima na Zapadu, patriotizmom i vezana sa maticom predstavlja primer koji Srbi u zapadnim zemljama, a posebno u SAD treba da slede. Stefan Кrkobabić podsetio je sve prisutne da poslanička grupa prijateljstva sa SAD broji najveći broj naših parlamentaraca, te da su dobri odnosi Srbije sa SAD izuzetno važni, jer delimo iste vrednosti. On je poručio da nemamo vremena kao država i društvo ni da se previše osvrćemo na prošlost ni da puno mislimo o budućnosti, jer ćemo onda izgubiti sadašnjost u kojoj Srbija i SAD mogu da postignu mnogo toga. Rajko Petrović ukazao je na značaj naučnog aspekta javne diplomatije, istakavši da Srbija kao svoj najveći resurs ima znanje i energiju svojih ljudi i da, po uzoru na zemlje poput Španije, Portugalije i Nemačke, treba da širom sveta otvori svoje naučne institucije. Petrović je takođe istakao da nauka mora da činjenicama i analizom pomogne srpskoj diplomatiji. Darko Obradović je, moderirajući ovaj skup, dao doprinos kroz pitanja i komentare, a koji su prevashodno bili usmereni na značaj javne diplomatije kojom se Srbija može približiti SAD, jer je reč o najmoćnijoj zemlji sveta sa kojom Srbija deli iste vrednosti i mora da unapredi saradnju na polju politike, energetike, ekonomije o bezbednosti.