Održana konferencije “Uloga strateških sirovina u odbrambenim sposobnostima Srbije” : Kritične sirovine ključ strateškog suvereniteta i odbrambene moći Srbije
Centar za stratešku analizu, u Beogradu je održana visokoprofilna konferencija pod nazivom "Uloga strateških sirovina u odbrambenim sposobnostima Srbije". Ovaj događaj okupio je vodeće predstavnike ekspertske i akademske zajednice, korporativnog sektora, kao i članove diplomatskog kora. Glavni povod za okupljanje bila je promocija istoimene, sveobuhvatne istraživačke studije, čiji su autori Darko Obradović, Nikola Lunić i prof.dr Miroslav Mitrović, koja detaljno analizira direktnu vezu između pristupa kritičnim sirovinama i očuvanja nacionalne bezbednosti i odbrambenih kapaciteta zemlje. Sirovine kao duboko militarizovano pitanje 21. veka Zaključke studije prisutnima je predočio Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu. U svom izlaganju, Obradović je poslao snažnu poruku o novoj geopolitičkoj realnosti: "Pitanje strateških sirovina danas je duboko militarizovano pitanje. To više nije stvar zelene ekonomije ili energetske tranzicije, već bazični element bezbednosti, što dokazuje činjenica da vodeće države sveta ovaj resurs eksplicitno regulišu unutar svojih strategija nacionalne bezbednosti." Obradović je dodao da od dostupnosti strateških sirovina zavisi industrijska baza u sektoru odbrane. Srpska namenska industrija ima ogromnu šansu u trenutnim geopolitičkim uslovima što treba iskoristiti kroz ukidanje moratorijuma na izvoz oružja i municije jasno je istakao Obradović Na konferenciji je istaknuto da se Odbrambena industrija Srbije (OIS) ubrzano razvija i ponovo etablira kao jedan od ključnih igrača u Evropi, sa sposobnostima samostalnog dizajna, razvoja i proizvodnje širokog spektra naoružanja. OIS trenutno zapošljava 38.000 ljudi, dok sa kooperantima taj broj premašuje 76.000 zaposlenih, što vojni sektor čini i snažnim generatorom novih radnih mesta. Savremeni borbeni sistemi sve više zavise od taktičke autonomije zasnovane na elektrifikaciji. Energetski aspekt više nije samo logistička pozadina, već operativni i taktički odlučujući faktor – od nivoa individualnog opremljenog vojnika, preko mobilnih jedinica, pa sve do kompleksnih komandno-informacionih sistema zaključak je studije Centra za stratešku analizu. U okviru konferencije održan je i dinamičan okrugli sto koji je vodila Biljana Šahrimanjan Obradović na kojem su stručnjaci mapirali tehnološku budućnost odbrane. Na panelu su govorili Dr Dalibor Arbutina, direktor Agencije za nuklearnu bezbednost Srbije, Dr docent Miloš Petrašinović ispred kompanije PR-DC, Milan Jovanović iz kompanije Reputeo AI, Tomislav Jovanović iz Mercury.AI. Dr Dalibor Arbutina je posebno apostrofirao energetsku zavisnost kao bezbednosni rizik prve kategorije, ukazavši na hitnu potrebu za rešavanjem dugoročnog energetskog snabdevanja kroz implementaciju nuklearne energije. Ukazao je na potrebu uspostavljanja pouzdanih partnerstva na period od čak 100 godina. Panelisti su se složili da sinergija veštačke inteligencije, naprednih izvora energije i bespilotnih sistema diktira pravila moderne odbrane. U nastavku prenosimo detaljnu analizu ključnih delova predstavljene studije, sa posebnim osvrtom na aspekte koji tretiraju ulogu litijuma, proces globalne militarizacije resursa i strateški razvoj domaće odbrambene industrije. U eri energetske tranzicije i ubrzane digitalizacije borbenih sposobnosti, litijum se pozicionirao kao ključni strateški resurs čiji je značaj danas potpuno uporediv sa ulogom koju je nafta imala u 20. veku. Razvoj bespilotnih letelica postavljen je kao apsolutni prioritet modernizacije savremenih vojnih sposobnosti Srbije, a u samom centru ovih sistema nalazi se upravo litijum. Od tehnologija zasnovanih na litijumskim baterijama nove generacije direktno zavise autonomija, mobilnost i borbena otpornost jedinica u složenim konfliktnim uslovima. Ovaj trend prate i vodeće svetske vojne sile, pa tako ruska vojna doktrina izričito naglašava integraciju litijum-jonskih baterija u vojne platforme radi postizanja tehnološke samodovoljnosti, dok Narodna Republika Kina istovremeno sprovodi intenzivnu modernizaciju svojih oružanih snaga kroz ugradnju naprednih, visokoenergetskih energetskih sistema u borbene i logističke strukture. Enormno povećana potražnja za litijumom na globalnom nivou dovela je do njegove otvorene militarizacije i geopolitičke instrumentalizacije, što pred Srbiju stavlja specifične bezbednosne izazove. U tom kontekstu, u studiji se posebno naglašava da je projekat rudnika litijuma bio primarna meta intenzivnih dezinformacija i organizovanih udara iz inostranstva, uz snažno angažovanje ruskog faktora, sa jasnim geopolitičkim ciljem da se po svaku cenu spreči formiranje strateškog partnerstva između Srbije i Zapada. Ova vrsta hibridnog delovanja pokazuje da se borba za kritične resurse više ne vodi samo ekonomskim sredstvima, već agresivnim informacionim operacijama usmerenim protiv suverenih interesa zemlje. Konferencija je zatvorena zaključkom da regionalna pozicija Srbije omogućava idealno povezivanje sa infrastrukturom EU, Zapadnog Balkana i Crnog mora. Srbija kao partner Evropske unije u oblasti mineralnih resursa ima prvorazredan strategijski značaj. Razvojem domaćih istraživačko-razvojnih kapaciteta, naša zemlja se može pozicionirati ne samo kao puki izvoznik sirovina, već kao ključni učesnik u visokotehnološkom lancu vrednosti – od prerade materijala, preko proizvodnje komponenti, do finalnih, najsavremenijih odbrambenih sistema.
