Ambasador Republike Jermenije NJ.E. Ašot Hovakimnjan posetio Centar za stratešku analizu

Nj.E. ne rezidentni ambasador Republike Jermenije Ašot Hovakimnjan posetio je Centar za stratešku analizu. Tom prilikom ambasador Hovakimnjan se upoznao sa radom Centra i tekućim aktivnostima. Poseti je prisustvovao Hajk Khemčjan šef kancelarije u Beogradu ambasade Jermenije u Češkoj Republici.  Nj.E. Hovakimnjan je prezentovao je platformu jermenske vlade "Raskršće mira" koja predstavlja odgovor za rešenje višedecenijskih sukoba i konfilakta. Ambasador je izneo informacije o stanju bilateralnih odnosa i mogućnostima dalje saradnje dve države. Centar za stratešku analizu izrazio je svoju ekspertsku poziciju za inicijativu "Raskršće mira" sa ciljem da se u budućnosti aktivno uključi u promociju mirovnih rešenja na južnom Kavkazu.

06.05.2025.

Odrzana konferencija Energetska bezbednost izazovi i perspektive

Studija "Energetska bezbednost pod lupom" dostupna na linku. U Beogradu 11.4.2025. godine održana je konferencija pod nazivom „Energetska bezbednost – izazovi i perspektive“ koju je organizovao Centar za stratešku analizu. Konferencija je deo projekta „Energetska bezbednost Zapadnog Balkana pod lupom“ koja je podržana od strane Kraljevine Norveške kroz ad hoc mehanizam Smart Balkan. U okviru projekta Centar za stratešku analizu je izradio studiju „Energetska bezbednost pod lupom“ u kojoj se bavio pitanjima nacionalne i energetske bezbednosti, nerešenim statusa Naftne industrije Srbije, analizirane su i manipulativne kampanje i uticaj dezinformacija na javno mnjenje u oblasti energetske bezbednosti, posebno je posvećena pažnja energetici kao sredstvu ruskog hibridnog rata i energetskoj suverenosti Srbije. Konferenciju u Beogradu je svečano otvorila potpredsednica vlade AP Vojvodine Sandra Božić koja je istakla da su sve države pogođene energetskom krizom izazvanom sukobom Rusije i Ukrajine, globalno ugrožavanje lanaca snabdevanja i  negativne posledice nisu zaobišle ni Srbiju. Božić je dodala da Republika Srbija pokazuje zavidan nivo odgovornosti i spremnosti da se na najbolji način posveti pitanju energetike i od samog početka razmišlja na strateški način, u cilju očuvanja nacionalnih interesa i unapređenja životnog standarda građana. Ispred tima Smart Balkans prisutne je pozdravio Kristijan Trajkovski koji je rekao da ovakvi projekti predstavljaju podršku razumevanja složenih izazova i rizika, i dodao da će projekat SmartBalkan kao konzorcijum partnera podržavati razvojne inicijative kroz projekte.  Ovo je prva konferencija koja se održava na temu energetske bezbednosti u Srbiji od kada su uvedene sankcije NIS-u zbog ruskog vlasništva. Obraćajući se prisutnima programski direktor CZSA Darko Obradović je rekao da energetska bezbednost predstavlja temelj nacionalne bezbednosti i da se ne može više posmatrati izvan geopolitičkih rizika, hibridnih pretnji i novih izvora rasta. Tema energetske bezbednosti dugo je predstavljala tabu u Srbiji, nije se preispitivao ruski energetski monopol i nisu se aktivno tražila druga partnerstva, ističe Obradović. U okviru naše studije grupa autora je identifikovala 12 ključnih preporuka i zaključaka kojima nastojimo da pružimo odgovore i skeniramo situaciju. Najznačajnije preporuke iz Studije “Energetska bezbednost pod lupom” tiču se potrebe za eliminisanjem ruskog vlasništva u NIS-u, podizanju indeksa energetske bezbednosti, jačanju energetskih partnerstava i privlačenja novih investicija, kao i uvažavanje zelene tranzicije koja nudi nove izvore rasta za Srbiju zaključio je Obradović. U okviru prvog panela „Energetska bezbednost i geopolitika“ govorili su džavni sekretar u Ministarstvu energetike Stefan Srbljanović, gradski sekretar za energetiku Milan Čukić, profesor Fakulteta za inžinjerski menadžment Ilija Životić. Državni sekretar Srbljanović je podvukao da je Srbija mnogo uložila u energetski sektor i da predstoji usklađivanje sa usvojenim strategijama. Naveo je strateške projekte gasovoda sa Mađarskom kao i hidrocentrale Bistrica i Đerdap tri. Što se tiče gasovoda Srbija ima potpisane memorandume sa Rumunijom i Severnom Makedonijom čime se stvaraju preduslovi za formiranje transbalkanskog koridora, pred nama su godine ulaganja u energetski sektor, kako bi se pripremili za budućnost delovaćemo strateški podvukao je Srbljanović. Gradski sekretar za energetiku navodi da po pitanju energetike važe principi kvalitet, kontinuitet i kvantitet i da je zbog toga energetska bezbednost temelj svake stabilne ekonomije. Profesor Ilija Životć sa Fakulteta za inžinjerski menadžemnt ističe da nema nacionalne bezbednosti bez energetske bezbednosti. Sa tim u vezi profesor Životić apeluje na usklađivanje strateških dokumenata i veruje da će okosnica buduće strategije nacionalne bezbednosti biti energetska bezbednost. Nije važan broj tenkova i raketa ukoliko nemate energenata jasan je Životić. Darko Obradović je istakao da naftna industrija Srbije čini 7% srpskog BDP-a i da je iz tih razloga važno rešiti problem ruskog vlasništva na osnovu komercijalnih interesa Srbije. Na geopolitičke rizike Srbija ne može da utiče ali može da donosi odluke kako bi iste umanjila kroz izbor pouzdanih partnera zaključio je Obradović U okviru prvog panela „Energetska bezbednost i geopolitika“ govorili su džavni sekretar u Ministarstvu energetike Stefan Srbljanović, gradski sekretar za energetiku Milan Čukić, profesor Fakulteta za inžinjerski menadžment Ilija Životić. Državni sekretar Srbljanović je podvukao da je Srbija mnogo uložila u energetski sektor i da predstoji usklađivanje sa usvojenim strategijama. Naveo je strateške projekte gasovoda sa Mađarskom kao i hidrocentrale Bistrica i Đerdap tri. Što se tiče gasovoda Srbija ima potpisane memorandume sa Rumunijom i Severnom Makedonijom čime se stvaraju preduslovi za formiranje transbalkanskog koridora, pred nama su godine ulaganja u energetski sektor, kako bi se pripremili za budućnost delovaćemo strateški podvukao je Srbljanović. Gradski sekretar za energetiku navodi da po pitanju energetike važe principi kvalitet, kontinuitet i kvantitet i da je zbog toga energetska bezbednost temelj svake stabilne ekonomije. Profesor Ilija Životć sa Fakulteta za inžinjerski menadžemnt ističe da nema nacionalne bezbednosti bez energetske bezbednosti. Sa tim u vezi profesor Životić apeluje na usklađivanje strateških dokumenata i veruje da će okosnica buduće strategije nacionalne bezbednosti biti energetska bezbednost. Nije važan broj tenkova i raketa ukoliko nemate energenata jasan je Životić. Darko Obradović je istakao da naftna industrija Srbije čini 7% srpskog BDP-a i da je iz tih razloga važno rešiti problem ruskog vlasništva na osnovu komercijalnih interesa Srbije. Na geopolitičke rizike Srbija ne može da utiče ali može da donosi odluke kako bi iste umanjila kroz izbor pouzdanih partnera zaključio je Obradović Drugi panel „Energetika između činjenica i medijskog izveštavanja“ okupio je stručanjke iz oblasti medija, nuklearne energije, ekonomije i geopolitike. Marko Matić iz Centra za odgovorne medije navodi da je vreme da se formira nacionalni tim za borbu protiv dezinformacija odnosno Centar nacionalne otpornosti jer je, primera radi, energetska tema predmet dezinformacija. Matić navodi da se od privatizacije NIS-a energetika posmatra kao geopolitička tema i da su od tada pa sve do danas prisutna dva narativa. Prvi je da nije moguće zameniti ruske energente i da su sve alternative osuđene na neuspeh, i drugi da nije moguće izvršiti diverzifikaciju energetskih izvora i sprovesti zelenu tranziciju. Oba narativa su duboko manipulativna zbog čega tačne informacije teško dolaze do građana. Direktor Nuklearnih objekata Srbije ističe da je nuklearna energija budućnost i da se ponovo pojavila potreba za nuklearnim centralama kao najpouzdanijim. Za nuklearnu energiju je najbitinija politička volja, tehnički i stručni kapaciteti, ističe da je Srbija spremna za svoju prvu nuklearku. Kao naslednica bivše Jugoslavije Srbija se može smatrati državom koja odavno ima dodira sa nuklearnom tehnologijom. Po pitanju nuklearnih elektrana najbitniji je izbor pouzdanog partnera dok je sve drugo već poznati standard i procedura zaključio je Arbutina. Ekonomista Saša Đogović navodi da veliki energetski projekti zahtevaju makroekonomsku stabilnost, društvenu stabilnost i izvore rasta. Govoreći o sankcijama NIS-u magistar Djogović ističe da postoje tri scenarija, dogovor sa Rusijum, pronalazak strateškog partnera koji ne podleže sankcijama i nacionalizacija kao krajnja mera da Srbija zaštiti svoje interese. Branimir Đokić navodi da je NIS sa ruskim vlasništvom predstavljao mašinu ruskog političkog uticaja i da je potrebno istražiti razmere tog delovanja kako bi javnost bila upoznata da rusko vlasništvo nije bilo vođeno samo ekonomskim interesima. Panelisti su zaključili da je vreme da se pravo na istinu proglasi za ljudsko pravo kao viši nivo zaštite građana od dezinformacija. Razlog leži u tome što većina pitanja energetskog sektora su referndumskog karaktera poput rudnika litijuma, nuklearnih elektrana i drugih velikih projekata, ako je već tako onda je neophodna zaštita istinitog informisanja građana. Preporuke i zaključke studije „Energetska bezbednost pod lupom“ prenosimo u celosti : nacionalizacija NIS-a ili pronalazak novog strateškog partnera, diversifikacija izvora energije, jačanje energetskih partnerstava, investicije u energetsku infrastrukturu, investicije u energetsku infrastrukturu, angažman u regionalnim energetskim inicijativama, javna svest i obrazovanje, proaktivan dugoročan angažman na projektu litijumskog rudnika, zelena tranzicija kao novi izvor rasta, osnivanje nacionalnog tima za borbu protiv dezinformacija, kampanje podizanja javne svesti, unapređenje medijske pismenosti I jačanje nezavisnih medija. Nakon višemesečnog rada na studiji grupa autora je identifikovala glavne izazove, pretnje i rzike kada se sagledava energetska bezbednost Srbije I Zapadnog Balkana. Svaki od proisteklih zaključaka u vidu preporuka zasniva se na ekspertskom mišljenju iz koga proizilazi da je energetska bezbednost podložna geopolitičkom riziku, da su energetska diverzifikacija, invesitijce i pouzdana partnerstva ključ za ublažavanje rizika I jačanje energetske bezbednosti. Novi izvori rasta i investicije u oblastima poput nuklearne energije i obnoviljih izvora energije čine osnovne pretpostavke za privlačenje investicija i industrijsku proizvodnju. Analizirajući oblast energetske bezbednosti grupa eksperata koji su radili na studiji identifikuje nužnost osnivanja nacionalnog tima za borbu protiv dezinformacija koji se fokusira na borbu protiv stranog uticaja i dezinformacija, koji treba da  se sastoji od vladinih zvaničnika, predstavnika medija, grupa civilnog društva i stručnjaka za sajber bezbednost kako bi koordinirali akcije. Oblast energetike i zelene tranzicije je pod snažnim udarima kampanja deiznformisanja koje pokreću debate koje nisu zasnovane na činjenicama i smanjuju mogućnost stručne javne rasprave. Negovanje partnerstva s drugim zemljama i međunarodnim organizacijama kako bi se izgradio otporniji energetski lanac snabdevanja treba da bude prioritet. Saradnja sa državama članicama Evropske unije ili drugim zapadnim državama poput SAD i Kraljevine Norveške mogla bi poboljšati energetsku bezbednost Srbije. Identifikovana je potreba aktivnog učestvovanja u regionalnim energetskim inicijativama i organizacijama kako bi se poboljšala saradnja sa susednim zemljama, razmenjivale najbolje prakse i razvijali zajednički energetski projekti.   Centar za stratešku analizu očekuje da će studija „Energetska bezbednost pod lupom“ pokrenuti aktivnosti u pogledu donošenja strateških odluka od značaja za energetiku Srbije, ili bar stvoriti veće interesovanje javnosti za ovu oblast.  

06.05.2025.

Održan okrugli sto „Velika zelena utakmica i novi izvori privrednog rasta Srbije“

Danas je u Beogradu održana konferencija „Velika zelena utakmica i novi izvori privrednog rasta Srbije“. Okrugli organizovao je  Centar za stratešku analizu. Darko Obradović  ispred Centra za stratešku analizu je istakao da pitanje strateških sirovina jeste pitanje velike zelene utakmice te da je cilj ovog okruglog stola da okupi eksperte u cilju identifikovanja ključnih pitanja koja se vezuju za stratešku sirovinu litijum u Srbiji. U prvom redu učesnici su analizirali kako ova strateška sirovina utiče na makroekonomsku perspektivu Srbije. Ekonomista Mihailo Gajić ispred LIBEK-a istakao je da glavna prednost projekta otvaranje značajnog broja novih radnih mesta, multiplikovan proceses proizvodnje kroz povećanje ukupnog broja zaposlenosti i privlačenje novih investicija. Gajić ističe da strateške sirovine mogu da ubrzaju mogućnost rasta nacionalnog dohotka, ali treba pričati kako iskoristiti njihov pun potencijal. Nije najbolje aktivirati rudnik koji će samo izvoziti sirovinu, to će dovesti do ekonomskog napretka, ali veći rezultaiti se postižu kad se ceo lanac uveže u druge industrije. Nije suština samo  izvoziti nego i prerađivati zaključuje Gajić. Strateške sirovine treba  iskoristiti da se izvuče najbolja mogiuća korist od izvoza sirovine i njenih produkata. Treba videti kako uvezati sirovine sa važnim nizvodnim indusrijama, Gajic napominje da kada pričamo o litijumu treba videti kako napraviti  eko sistem da se prerađuju i prave električne baterije i uvezati ih sa proizvodnjom automobila.  Filip Mitrović e-mobility konsultant se na to nadovezao rekaviši da se radi o jednoj revoluciji u automobilskoj industriji koja se dešava poslednjih osam godina. Mitrović jasno ističe da proizvođači hoce da se transformišu u pružanje usluga mobilnosti kroz lako, bezbedno i pouzdano integrisanje proizvoda iz baterijskih sistema.  Na pitanje koliko dezinformacije po pitanju strateških sirovina predstavljaju oblik ekonomske sabotaže Marko Matić, iz Centra za odgovorne medije, navodi da uvek kada se prepozna društveni konflikt javlja se prostor da neko sastrane udje i aktivno se uključi u podrivanje. Matić se zapitao šta je motiv za proteste protiv litijuma da li konkurencija, i dodao da izgleda da to nisu zemlje EU jer one ne rade takav udarce partnerima, a da se ovde verovatno radi o usporavanju Srbije kako u ekonomskom smislu tako i u smislu približavanja EU preko strateških sirovina. Marko Matić tvrdi da kada se god dezinformacije lako šire najviše gubi nauka i država. Profesor Ilija Životić ističe da stratešku sirovinu litijum ne treba posmatrati samo kroz berzansku cenu, već kao mogućnost strateškog partnerstva sa SAD i EU, a ta partnerstva bi povećala političku moć i otvorila neka druga vrata. Životić zaključuje da se snaga države ne ocenjuje po sopstvenoj jačini već po jačini i napretka društva kome pripadate sa tim u vezi Srbija se može snažnije integrisanosti po pitanju tačaka strateških sirovina. Obradović je istakao da su strateške sirovine u svim aktima od Amerike preko EU do NR Kine svrstane u kategoriju nacionalne bezbednosti i da se ni jedna država ne odriče svoje komparativne predosti. Srbija ima mogućnost da bude pobednik u Velikoj Zelenoj utakmici jer poseduje najveće količine retkog materijala kakav je litijum. Dodao je da se u Evropi već vodi jaka utakmica između Nemačke i Finske ko će prvi pokrenuti rudnike dok Srbija kasni već 4 godine za ostalima. Strateške sirovine su prilika da Srbija ojača svoje partnerstvo sa EU u odnosu na druge geopolitičke igrače zaključuje Obradović.   Učesnici su se složili da u pogledu ekoloških standarda održivog rudarstva odgovre treba da pruži struka u okviru zakonske procedure, i ako odgovor bude da je takav projekat izvodljiv bilo bi nedogovorno, štetno i iracionalno prema razvoju zemlje da projekat bude odbijen.   

29.02.2024.

Okrugli sto o napadu na Izrael 7. oktobra i perspektivama konflikta

9. decembra u prostorijama beogradske sinagoge Sukat Šalom u organizaciji Jevrjeske zajednice Srbije i rabina Isaka Asijela organizovan je okrugli sto sa ciljem sagledavanja terorističkog napada na Izrael i perspektivama sukoba u Gazi. Na okruglom stolu svoje viđenje su izneli : Dr Darko Trifunović rabin Isak Asijel Danijel Bogunović Biljana Šahrimanjan Obradović Ms.c Darko Obradović Tijana Šorgić Govornici su predočili razliku između terorizma i gerilske borbe. Prisutni su se upoznali sa ideologijom Hamasa kao i samom njegovom istorijom. Poseban deo je posvećen geopolitičkoj perspektivi samog terorističkog napada i sukoba koji traje u Gazi. Konstatovano je da Izrael i SAD drže konflikt na nivou lokalnog karaktera. Upozoreno je na prisustvo anti-semitske i terorističke propagande.  Ono što je za ceo svet tragedija za Hamas je fotografija i informativna operacija. Brojni prisutni učescnici pridružili su se diskusiji. Istovremeno obeležno je treće veče praznika svetlosti Hanuka.  

13.12.2023.

Održana konferencija "Geopolitička pozicija Srbije- Evropska strategija za kritične sirovine i pozicija Srbije"

Danas je u Beogradu održana konferencija „Geopolitička pozicija Srbije“ u okviru koje je prezentovana  i razmatrana Evropska strategija za kritične sirovine i pozicija Srbije. Učesnici konferencije bili su Goran Svilanović, biviši ministar spoljnih poslova i konsultat,  i , Milan Antonijević, pravnik iz oblasti ljudskih prava, Darko Obradović i Jovan Babić iz Centra za stratešku analizu. Kompletna analiza dostupna na linku. Na konferenciji je prezentovana analiza Centra za stratešku analizu  „Evropska strategija za kritične sirovine i pozicija Srbije“ čiji su autori Darko Obradović i Jovan Babić. Učesnici konferencije konstatuju da se odvija „Velika zelena utakmica“ takmičenje u kome se mnoge strane bore za pristup sirovinama koje omogućavaju energetsku tranziciju. Kao što je trka u svemiru obeležila prošli vek i hladnoratovski period, očigledno je da se novi geopolitički rivalitet prevashodno zasniva na razvoju tehnologija koje su vitalne za zelenu energetsku tranziciju. U centru ovog takmičenja jeste obezbeđivanje lanaca snabdevanja strateškim mineralnim sirovinama u koje između ostalog spadaju i bakar i litijum.   U cilju objašnjenja globalne trke za strateškim sirovinama Goran Svilanović je objasnio stanje zatečenosti tokom izbijanja kovid pandemije i napada na Ukraijnu, a u kome se našla EU. Jedna od ozbiljnih naučenih lekcija jeste prekidanje lanaca snabdevanja, snabdevanje hrane, sirovina i energenata. EU je počela da razmišlja od čega i koga zavisi i kako da promeni taj stepen zavisnosti. Usled svih tih poteškoća i Srbija se našla u situaciji da je drugačije posmatra Brisel i druge zemlje EU, jedan kritični resurs se u velikoj meri nalazi u Srbiji, i ne samo u Srbiji, ali se otvorilo pitanje da li je Srbija deo dogovora za smanjenje zavisnosti EU u odnosu na sirovine. Ovde imamo jedan novi vid pozicioniranja u kontekstu snabdevanja EU.  Goran Svilanović je zaključio da odluke traže određeni trenutak kada se odlue mogu doneti i biti isplative. Glavni zaključak konferencije  konstatuje da EU ne može sama da ostvari postavljene ciljeve i zato Zakon o kritičnim sirovinama EU (CRMA) predviđa uspostavljanje dugotrajnih veza sa međunarodnim partnerima i stvaranje „Kluba kritičnih sirovina“. Taj klub bi trebalo da poveže zemlje potrošače sirovina i zemlje koje su bogate sirovinama, kako bi se podržalo održivo investiranje u zemljama proizvođačima sirovina i njihov napredak u lancu snabdevanja. Milan Antonijević je istakao da je važno da vidimo kako EU razmišlja po pitanju kritičnih sirovina kako bi smo se mogli pozicionirati i postaviti neke svoje uslove. Dolazi do zaokreta evropske politike naročito kroz plan rasta, te evropske prioritete treba iskoristiti za reforme u kontekstu i kritičnih sirovina, rudnici se otvaraju i u Nemačkoj i širom Evrope. Srbiji treba spremnost na različite nivoe dijaloga. Evropskoj uniji treba stabilan Balkan i zato i žele da pomognu. Rešenja u okviru partnerstva sa Evropskom unijom uključuju visok standard ljudskih prava, ekonomska i socijalna prava koja prate projekte uključujući i zaštitu životne sredine. Glavni zaključak analize je da EU nije autonomna u oblasti kritičnih sirovina. Obezbeđivanje lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama ključni je element svake efektivne zelene tranzicije. Izostanak energetske tranzicije predstavlja ekonomski, ekološki, društveni i socijalni problem. Iako Zakon o kritičnim sirovinama EU (CRMA) nigde eksplicitno ne pominje Srbiju, najava pojačane saradnje sa strateškim partnerima stavlja Srbiju kao važnu tačku u evropskim planovima jer Srbija raspolaže najvećim nalazištem litijuma u Evropi. Evropska komisija procenjuje da će potražnja za litijumom porasti 11 puta do 2030. godine, a 57 puta do 2050. godine Autor analize Jovan Babić istakao je da strateške sirovine daju mogućnost da se Srbija razvija kroz istraživanje i razvoj, a što se tiče litijuma podstaknuće se nove tehnologije koje će doći u Srbiji čime se čuvaju inžinjerska radna mesta u Srbiji.   Analiza se takođe bavi ranjivim položajem Evrope po pitanju kritičnih sirovina što vidimo iz sledećih podataka : Evropska komisija je 2010. označila 14 sirovina kao kritičnih za industrije; 2014. ta brojka je porasla na 20; u 2017. listu je činilo 27 sirovina, da bi ove godine Komisija sastavila listu od 35 kritičnih sirovina, odnosno, sve strateške sirovine kvalifikuju se kao kritične. U cilju odgovora na ovu ranjivost u pogledu zavisnosti od kritičnih sirovina EU kroz Zakon o kritičnim sirovinama planira uspostavljanje novih strateških partnerstava sa trećim državama, koristeći se zaštitnom merom da zavisnost iz jednog izvora ne sme prevazilaziti 65% . Sirovine su nazvane kritičnim iz nekoliko razloga: prvo, mali broj zemalja raspolaže značajnijim količinama; drugo, način njihove eksploatacije dosta je komplikovan; treće, za kritične sirovine ne postoji laka zamena, tj. nisu dovoljno poznati načini njihove reciklaže kao što je slučaj sa klasičnim sirovinama. Na konferenciji je istaknuto da Evropski zakon o kritičnim sirovinama definiše strateške projekte u nabavci kritičnih sirovina, a koji treba da zadovolje nekoliko kriterijuma: - Da ojačaju bezbednost evropskog snabdevanja strateškim sirovinama - Da budu tehnički ostvarljivi u razumnom vremenskom periodu - Da budu implementirani na održiv način - Da donesu korist i zemljama članicama EU, kao i zemljama u razvoju koje nisu članice, a u kojima se projekti sprovode. Države Zapadnog Balkana su potpisnice Deklaracije o  zelenoj  tranziciji i obavezale su se da će zajedno sa EU raditi na stvaranju klimatski neutralne Evrope do 2050. godine. Za ostvarenje tih ciljeva EU je spremila podršku od 9 milijardi evra kroz ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan iz programa IPA III 2021-2027. godine. Pored toga, predviđa se i novi Garancijski instrument koji može da podrži investicije do 20 milijardi evra za projekte iz zelene i digitalne tranzicije.  Novi plan rasta za Zapadni Balkna predstavlja još jedan temelj uspsotavljanja strateškog partnerstva. Zaključak konferencije je da  kad god jedna zemlja drži dominantnu poziciju u ključnom lancu snabdevanja, povećavaju se rizici i magnituda ekonomskih poremećaja. Ali, kako raste potražnja raste i  geopolitičko takmičenje, tako  zemlje sa značajnim rezervama kritičnih sirovina dobijaju na značaju i stiču prednost nad ostalima. Dosadašnja rasprava o litijumu i o projektu Jadar obilovala je s jedne strane, predrasudama, poluinformacijama, dezinformacijama i naglašenom anti-zapadnom pozadinom. S druge strane, ne postoji opravdanje zašto prethodnih godina nisu na pravi način organizovane javne rasprave u koje bi bili uključeni mnogi akteri – od akademske stručne javnosti, civilnog društva, političkih partija, sindikata, pa do predstavnika industrije, rudarstva, finansijskih institucija, relevantnih ministarstava i agencija, itd. Srbija još uvek nema potpisano strateško partnerstvo u ovoj oblasti sa EU. Evropska komisija se nada će do 2025. Unija postići 80% samodovoljnost u snabdevanju litijumom i da će proširiti saradnju sa Srbijom, Ukrajinom i drugim zemljama koje imaju značajne rezerve ove kritične sirovine.   Zaključak učesnika panela je da postoji strateški, zakonski i ekonomski okvir za Srbiju da postane punopravni član strateških lanaca snabdevanja čime će osnažiti svoju međunarodnu, ekonomsku i bezbednosnu poziciju.

20.11.2023.

Konferencija "Srbija u svetu promena"

Institut za održivi razvoj i prosperitet i Centar za stratešku analizu organizovali su 3. novembra 2023. godine konferenciju ,,Srbija u svetu promena" u hotelu Falkenštajner u Beogradu. Brojnoj publici, među kojima je bilo stranih diplomata, profesora i predstavnika drugih branši javnog života, kratkim uvodnim i pozdravnim rečima obratili su se Njagova Ekselencija ambasador SAD u Srbiji Кristofer Hil i državni sekretar Ministarstva privrede Milan Čukić.   Ambasador Hil iskoristio je priliku da pozdravi napore Srbije na važnom putu dobijanja punopravnog članstva u Evropskoj uniji, napomenuvši da je u istoriji Srbije bilo mnogo tragedija i da je sada vreme za razvoj, gde je saradnja Srbije i SAD u oblasti IT sektora od izuzetnog značaja i u kojoj su SAD naš najvažniji partner sa najvećim obimom investicija. Državni sekretar Čukić podsetio je okupljene na važnost prijateljstva Mihajla Pupina sa američkim predsednikom Vudro Vilsonom koje je bilo plodonosno za srpske državne i nacionalne interese i podvukao da privreda u Srbiji ne sme da stane, a da bi to bilo tako, važno je da očuvamo partnerstvo sa SAD na polju ekonomije i privlačenja njenih investicija. Na panelu posvećenom javnoj diplomatiji Srbije koji je usledio a koji je vodio programski direktor Centra za stratešku analizu Darko Obradović, učestvovali su već pomenuti ambasador Кristofer Hil, šef poslaničke grupe PUPS-solidarnost i pravda Stefan Кrkobabić, istraživačica Centra za stratešku analizu Biljana Šahrimanjan Obradović i dr Rajko Petrović, potpredsednik Instituta za održivi razvoj i prosperitet. Ambasador Hil ukazao je na značaj javne diplomatije, ali i napomenuo da tradicionalni model diplomatije, koji podrazumeva lične i privatne kontakte državnih zvaničnika, nema i ne može imati alternativu. Takođe je poručio da je potrebno još više otvorenosti u odnosima Srbije i SAD i da javna diplomatija može da doprinese tome. Biljana Šahrimanjan Obradović istakla je da živimo u digitalnom dobu u kome je javna diplomatija sa svim svojim aspektima, uključujući i naučni, izuzetno važna, te ukazala na primer jermenske dijaspore koja svojim kontaktima na Zapadu, patriotizmom i vezana sa maticom predstavlja primer koji Srbi u zapadnim zemljama, a posebno u SAD treba da slede. Stefan Кrkobabić podsetio je sve prisutne da poslanička grupa prijateljstva sa SAD broji najveći broj naših parlamentaraca, te da su dobri odnosi Srbije sa SAD izuzetno važni, jer delimo iste vrednosti. On je poručio da nemamo vremena kao država i društvo ni da se previše osvrćemo na prošlost ni da puno mislimo o budućnosti, jer ćemo onda izgubiti sadašnjost u kojoj Srbija i SAD mogu da postignu mnogo toga. Rajko Petrović ukazao je na značaj naučnog aspekta javne diplomatije, istakavši da Srbija kao svoj najveći resurs ima znanje i energiju svojih ljudi i da, po uzoru na zemlje poput Španije, Portugalije i Nemačke, treba da širom sveta otvori svoje naučne institucije. Petrović je takođe istakao da nauka mora da činjenicama i analizom pomogne srpskoj diplomatiji. Darko Obradović je, moderirajući ovaj skup, dao doprinos kroz pitanja i komentare, a koji su prevashodno bili usmereni na značaj javne diplomatije kojom se Srbija može približiti SAD, jer je reč o najmoćnijoj zemlji sveta sa kojom Srbija deli iste vrednosti i mora da unapredi saradnju na polju politike, energetike, ekonomije o bezbednosti.  

03.11.2023.

Prezentacija studije “Uticaj litijuma na stratešku bezbednost Srbije” autora Darka Obradović

U Medija Centru održana je prezentacija studije „Uticaja litijuma na stratešku bezbednost Srbije“ autora Darka Obradovića. Istraživačka studija obuhvatila je analizu geopolitičkih kretnja i kritičnih lanaca snabdevanja. Sve veća globalna konfrontacija velikih sila nametnula je potrebu za trajnim uspostavljanjem strateških lanaca snabdevanja koji neće biti podložni političkim, ekonomskim i bezbednosnim pritiscima. Sa tim u vezi autor je posvetio deo studije nalazištu litijuma koji predstavlja stratešku sirovinu 21. veka sa geopolitičkim implikacijama na nacionalnu bezbednost. Prema mišljenju autora strateške sirovine predstavljaju šansu za jačanje elemenata nacionalne moći savremenih država. Recezenti ove studije su ugledni naučni radnici prof. Dr Zoran Dragišić, Dr Mile Bugarin, Dr Ilija Životić i dr Ratomir Antonović.  Pored autora javnosti su se obratili dvojica od četvoro recezenata, dr Životić i dr Antonović koji su konstatovali da se nacionalna bezbednost ne može više sagledavati izvan strateških lanaca snabdevanja na čije formiranje snažan uticaj imaju geopolitički i geoekonomski činioci. Obraćanje autora Darka Obradovića pružilo je jednu u potpunosti drugačiju sliku u pogledu uspostavljanja strateških partnerstava  i međunarodnih odnosa između savremenih država u kontekstu kritičnih sirovina. Na taj način dat je drugačiji osvrt temi koja se tiče eksploatacije litijuma u Srbiji. Autor je naglasio da učešće Srbije u globalnim lancima snabdevanja litijuma povezuje državu sa najnaprednijim ekonomijama i državama. Za kraj je konstatovano da opstrukcija projekta eksploatacije litijuma za rezultat ima gubitak komparativne prednosti Srbije u odnosu na druge države poput Nemačke i Finske. Studija je ustanovila da su najveće kritike na račun projekta zasnovane na dezinformacijama a ne na zakonskim i naučnim studijama. Strateški lanci snabdevanja u budućnosti će imati još veći uticaj i važnost, naročito u pogledu Evropskog razdvajanja u odnosu na zavisnost iz NR Kine usled bezbednosnih i političkih rizika. Učesnici prezentacije su konstatovali da je neophodno stvoriti ambijent za debatu i razmenu mišljenja na ovu važnu temu koja će biti lišena opstrukcija. Studija konstatuje da se u ovom trenutku radi na sedam litijumskih rudnika u Evropi i da se ni jedna država nije odrekla ove strateške sirovine. Obradović ističe, za nas je važno da litijum može biti vid strateškog usaglašavanja Srbije i EU. - EU je u potrazi za sirovinama koje su bezbedne, a bezbednosni aspekt ove sirovine kaže da je malo verovatno da se dogodi neki scenario kakav vidimo u Africi i da dođe do ugrožavanja bezbednosti i samog sloma države koji bi značio da bi ovaj lanac snabdevanja bio nepouzdan. Možemo reći da ovaj lanac može biti pouzdan - kaže Obradović, dodajući da je pitanje tehnološog procesa je najviše pokrenulo javnu debatu u ovom procesu: - Moramo da razmišljamo u dva smera. Da li je moguće na ovom projektu ostvariti neki viši standard koji će postati standard za sve druge projekte i to je ono što treba sagledati. Obradović je potom izneo zaključak ovog istraživanja. - Litijum kao strateška sirovina koja ima geopolitičke implikacije predstavlja pitanje nacionalne bezbednosti. - Evropske države trajno se odvajaju od nepouzdanih lanaca snabdevanja i traže sigurne i stabilne alternative. NR Kina i Ruska Federacija usled agresije na Ukrajinu i pandemije kovid-19 postali su nepouzdani izvori strateških sirovina. -  Litijum predstavlja sastavni deo lanca proizvodnje električnih automobila u koju se ulaže desetine milijardi evra u Evropskoj uniji. - Planirani podzemni rudnik litijuma i borata u Srbiji može biti oblik strateškog usaglašavanja Srbije i EU. - To pokazuje da Srbija koja ima rezerve može projektovati svoje nacionalne interese u odnosu na partnerstva koja bude gradila vezano za ovaj projekat, ako do njega dođe. Ovaj projekat je zaustavljen i tu je vrednost ove studije, jer se bavi upravo nečim što je odbačeno u vrlo kratkom periodu. Studija pokazuje da dok smo mi to odbacili, drugi su na tome radili. Finska i Nemačka će pokrenuti proizvodnju 2025. godine, a sva je prilika da Srbija, ako bi nekom čudom pokrenula proizvodnu, ne bi mogla da bude u prva tri izvora ove sirovine. -  Podzemni rudnik litijuma i borata je transformativan projekat koji ima potencijal da prilagodi Srbiju po pitanju dolaska industrije električnih automobila, kreiranja novih 21.000 radnih mesta i potencijalnog povećanja BDP ukoliko se uspostavi vertikalni lanac proizvodnje, prerade i rad povezanih industrija u Srbiju. Sva je prilika da su oni koji su zainteresovani otišli negde drugde, pitanje je ko bi mogao da dođe u Srbiju. - Projekat „Jadar“ nije mogao da se predstavi javnosti jer studije za procenu uticaja na životnu sredinu nije završena, te ne možemo da debatujemo o tome već samo da pričamo šta su druge države uradile i kakve komparativne prednosti ostvaruju. Sve ovo možemo uporediti sa Srbijom u 19. veku, kada se bilo protiv izgradnje železnice govoreći da će železnica odneti našu industriju, a u tom trenutku Srbija nije ni imala industriju. -  Najveće kritike projekta „Jadar“ zasnovane su na dezinformacijama, a ne na zakonski predviđenim naučnim studijama (procena uticaja na životnu sredinu) niti na zvaničnim javno dostupnim informacijama o projektu „Jadar“. Mislim da je to bila propuštena šansa za nas, u Evropi se izvode projekti litijumskih rudnika u Finskoj, Češkoj, Austriji, Nemačkoj, Portugalu, Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. Da ovaj projekat nije bio kritikovan, možda bi studija nastala u drugom obliku, navodi Obradović. - Ovo su rezerve države Srbije, ne neke privatne kompanije. Ako se plasira strateška sirovina u EU, ona podleže rigoroznoj kontroli da zadovoljava standarde, a Kina nema ograničenja i končice u pogledu tržišta I standard životne sredine koje treba da ispuni. To treba uzeti u obzir kada se bira partner.   - Ono što je najvažnije, mislim da svako treba da pročita ovu studiju, nadam se da će inicirati debate. Niko nema monopol na ovu temu, mislim da i drugi treba da se ohrabre i napišu mišljanje za i protiv.    

18.10.2023.

Najava konferencije za medije "Prezentacija studije o uticaju litijuma na stratešku bezbednost Srbije"

Konferencija za medije  predstavljanje rezultata studije „Uticaj litijuma na stratešku bezbednost Srbije“   Ms.c Darko Obradović u sredu 18.10.2023. sa početkom u 11 časova u Medija Centru (Terazije 3) prezentovaće rezultate naučne studije o uticaju eksploatacije litijuma na stratešku bezbednost Republike Srbije. Studija obuhvata analizu međunarodnih odnosa i nacionalne bezbednosti u pogledu zaštite strateških lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama. Studija je identifikovala geostrateške i geoekonomske aspekte bezbednosti povezane sa implementacijom projekta podzemnog rudnika „Jadar“. U svom poslednjem delu Studija se bavi bezbednosnom analizom uzroka i posledica opstrukcije razvoja projekta od strateškog značaja za Srbiju. Studija „Utiacaj litijuma na stratešku bezbednost Srbije“ predstavlja prvu analizu, zasnovanu na preciznim parametrima i informacijama, uticaja eksploatacije litijuma na međunarodni položaj i stratešku bezbednost Republike Srbije. Na konferenciji za medije obratiće se : Ms.c Darko Obradović – autor studije Prof. Dr Ilija Životić – recezent Prof. Dr Ratomir Antonović - recezent

16.10.2023.

Konferencija "Dan Amerike"

Dana 7. septembra u Narodnoj Skupštini Republike Srbije održana je konferencija "Dani Amerike" u organizaciji Kongresa srpsko-američkog prijateljstva. Konferenciju su otvorili Predsednik Narodne Skupštine dr Vladimir Orlić, ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil, ambasador Srbije u SAD Marko Đurić i osnivač KSAP prof. dr Vladimir Marinković.   Darko Obradović, programski direktor Centra za strateške analize, učestvovao je na panelu Energija 4.0. Obradović je tom prilikom naveo da energetska zavisnost od Ruske Federacije utiče na međunarodnu prilagodljivost Srbije. Snabdevanje energijom i kritičnim sirovinama više se ne može posmatrati van geostrateškog konteksta. Projekat podzemnog rudnika Jadar predstavlja stratešku priliku za Srbiju. U svetu se dešavaju tektonske promene, EU ne želi da zavisi od onih zemalja koje mogu da koriste energiju i kritične sirovine u svrhu političke, ekonomske i bezbednosne prinude. Litijum je strateška prilika za Srbiju jer predstavlja globalni lanac snabdevanja koji je politički, vojno, ekonomski, ekološki i geografski bezbedan. Od izbora partnera zavisi i primena tehnoloških i ekoloških standarda. Pristup tržištu EU direktno je vezan za visok nivo usklađenosti sa standardima zaštite životne sredine. Obradović je istakao da Evropski savez za baterije (EBA) obavezuje proizvođače da poštuju visoke standarde prilikom proizvodnje baterija, što suštinski znači da nije isto da li je kompanija zapadna ili kineska. U slučaju kineske kompanije, neće biti spoljnog pritiska da se ispoštuju standardi koje zahteva EU.

07.09.2023.

Konferencija KONCEPTUALNI MODELI SPOLJNE POLITIKE SRBIJE

Na konferenciji pod "Konceptualni modeli spoljne politike Srbije", organizovanoj od udruženja "Trobojka", govorio je Darko Obradović ispred Centra za stratešku analizu. Ostali učesnici bili su ispred "Trobojke" Milutin Ilić i Vladan Glišić i pukovnik u penziji Sreten Ergić ispred Srpsko-ruskog centra "Majak".  Konferencija je imala za cilj da se iznesu argumenti u pogledu trenutne i budući konceptualizacije spoljne politike Srbije u formi izlaganja učesnika. Darko Obradović je izneo mišljenje o ne održivosti četiri stuba spoljne politike Srbije. Spoljna politika treba da se oslonii na evroatlantski do punopravnog članstva, dok se odnosi sa Rusijom i NR Kinom trebaju zasnivati na modelima saradnje po uzoru na druge države EU.  Obradović je istakao  da je Evroatlantska zajednica  garant geopolitičkog opstanka u danasnjem vremenu! Bezbednosni ambijent se promenio, neutralnost više ne postoji a Srbiji niko nije priznao neutralnost. Šta nas uče istorijske lekcije? Srbija nikada nije pobeđivala kao neutralna i zahvaljujući naučenim lekcijama, nacionalnim udesima ne bi trebalo da bude sumnje. Srbija mora biti član NATO i EU. Države čiji je suverenitet dovođen u pitanje poput Srbije, ali i Rumunije, Grčke, Slovačke ne bi trebalo da imaju nedoumicu na koji način da izbegnu da budu čip za potkusurivanje na geopolitičkoj vetrometini. Upravo zbog toga su se druge države pridružile NATO-u. Ko god se poziva na iskustvo onda zna šta je pogrešno a šta nije i zato treba učiniti sve da se izbegnu istorijske greške. Evropa se gušila u krvavim ratovima i dva svetska rata do formiranja NATO-a. Do jučerašnji ljuti protivnici postali su uzajamni garanti u okviru sistema kolektivne odbrane i kooperativne bezbednosti.  

09.08.2023.