Geopolitika i parlamentarni izbori u Srbiji 2023.

 

 

Održani Parlamentarni izbori 2023. godine značajno nameću nekoliko zaključak u pogledu strateškog predviđanja u naredom periodu.

Za početak uradićemo komparaciju izbora iz aprila 2022. I decembra 2023. godine. U pogledu izašlih birača njihov broj je iznosio 3.810.559[1] prošle godine, dok 2023. broj 3.807.362 ( na osnovu do sada obrađenih biračkih mesta[2]).

Nakon izbora 2022. godine u parlament je ušlo ukupno 12 izbornih lista[3].

 

Nakon decembarskih parlamentarnih izbora 2023. broj lista koje su osvojile poslaničke mandate je 10.

Prema rezultatima koje je objavio Cesid[4] raspored procenata i mandata u novom parlamentarnom sazivu  nalazi se u grafikonu ove organizacije.

Anti-evropske snage u padu

Pregledom izbornih rezultata uočavamo da su anti-evropske snage značajno oslabljene nakon parlamentarnih izbora. Izvan Parlamenta ostala je desničarska koalicija „Nacionalno okupljanje“ koju su činili Dveri i Zavetnici. Ova grupacija je pojedično na prethodnim parlamentarnim izborima osvojila ukupno 20 poslaničkih mandata da bi ovog puta zajedno ostali ispod cenzusa. Šta je uticalo da ova koalicija ne ostvari sinergetski efekat godinu i po dana posle biće predmet njihove unutrašnje analize. Zanimljivo je da ovoj koalicji slikanje sa Marijom Zaharovom tokom održavanja konferencije OEBS-a u Severnoj Makedoniji nije donelo značajniju podršku njihovih rusofilskih birača. Anti-zapadne i anti-EU opcije danas imaju daleko manji procenat poslanika, odnosno lista Mi glas iz naroda, sastavljena uglavnom od anti-zapadnih pojedinaca i promotera geopolitičkih interesa Rusije, ima 13 mandata, plus Ruska stranka sa jednim mandatom daje zbir od ukupno 14 mandata. U odnosu na prethodni saziv parlamenta to je za trećinu manje.

Analiziranjem stavova u pogledu napuštanja Evropskih integracija u sazivu od 3. Aprila 2022. godine nalazile su se sledeće političke stranke : Narodna stranka, Srpska stranka Zavetnici, Nova demokratska stranka, Srpski pokret dveri, Pokret socijalista, Srpska narodna stranka ukupno kao samostalni i delovi koalicija brojali su 39 mandata. Danas nakon završenih parlamentarnih izbora očekivani broj mandata političkih opcija koje se protive članstvu Srbije u EU iznosiće do 35 poslaničkih mesta. Budući saziv parlamenta odražavaće jasnu većinu od 215 poslanika, čije stranke, se zalažu za članstvo Srbije u EU. Imamo jasno većinski pro-evropski parlament koji bi trebao da demonstrira nadstranački kapacitet po pitanju što bržeg integrisanja Srbije u Evropsku uniju.

Po pitanju Francusko-nemačkog plana odnosno Ohridskog sporazuma, u odnosu na prethodni saziv,  imamo pad ispod cenzusa dve liste koje su se protivile ovom sporazumu – Nacionalno okupljanje i Narodna stranka koje su imale 28 poslanika, dok u novom sazivu Srpska koalicija NADA ima 13 poslanika. „Anti-ohridska kolacija“ je značajno oslabljena dok bi  uz podršku deklarisane anti-zapadne  grupacije  „Mi glas iz naroda“ sa Ruskom strankom ukupno čini 27 poslanika sa Srpskom koalicijom NADA. Odnos „Anti-ohridskih snaga“ nije u porastu kako su očekivali promoteri odbacivanja sporazuma i napuštanja evropskog puta.

Građani su definitivno kaznili one opcije koje su otvoreno i ekstremno kandidovale odbijanje kompromisnog rešenja sa Kosovom i napuštanje evropskog puta. Srpska koalicija NADA je takođe kandidovala prestanak evropskog puta Srbije ali nije percipirana kao ekstremna opcija. Ekces „Mi glas iz naroda“, koji je definitivno iznenađenje ovih parlamentarnih izbora, predstavlja miks demagogije, medijske popularnosti i ličnog imidža pojedinaca sa liste. Može se reći da glasači „Mi glas iz naroda“ predstavljaju istinske sledbenike koji se identifikuju sa diskutabilnim stavovima i interpretacijama influensera okupljenih oko „Mi glas iz naroda“. Analitičari iz Ukrajine i medijski izveštaji ovu listu dovode u vezu sa Putinovim kumom Medvedčukom koji je razmenjen za ukrajinske ratne zarobljenike.

BRIKS kao gepolitička alternativa deli sličnu sudbinu svojih ljutih zagovornika u i van parlamenta.

Pobednik bez Putina

Ovi izbori se mogu smatrati kao prvi bez Putina i Lavrova koji su u prethodnim izbornim ciklusima uzimali centralna mesta izbornih kampanja. Zbog ruskog geopolitičkog sunovrata kao i opasnsoti od ugrožavanja međunarodne pozicije Srbije vladajuća stranka je kontakte sa ruskom stranom svela na minimum. Lider socijalista Ivica Dačić je probao na „daljinu“ da odigra na kartu ruske podrške što se završilo izbornim fijaskom od čak 50% nakon ovog izbornog ciklusa. Ono što je svakako obeležilo decembarske izbore jeste uveravanje birača da neće doći do uvođenja sankcija Rusiji. Ova tema je delovala poprilično iracionalna kao izborna poruka, naročito iz razloga, što uvođenje ili ne uvođenje sankcija ne predstavlja životnu temu a još manje neku posebnu vrlinu. Nažalost mejnstrim političke stranke (SNS i SPN) nisu rizikovale u pogledu diranja u pro-ruske emocije građana. Vladajuća stranka je u nekoliko navrata dokazivala naklonjenost „nekoj tamo“ Rusiji ali bez jasnog adresiranja benefita za državu i građane. Izostalo je i geopolitičko svrstavanje sa Rusijom.  Više se činilo da je po sredi bila akcija namenjena lokalnoj upotrebi sa ciljem očuvanja percepcije birača u pogledu naklonosti Rusiji. Strateška komunikacija na državnom i političkom nivou je značajno izostala što je signal koji ohrabruje. Ono što svakako predstavlja izazov za nacionalnu bezbednost jeste samo postojanje „odnosa prema Rusiji“ kao determinanti naklonosti birača. Dok sa druge strane imamo paradoks da su izrazito rusofilske stranke poput SRS, Zavetnika i Dveri ostali ispod cenzusa.

Strateški pravci za  pobednika

Ovi izbori mogu predstavljati prekretnicu dalje strateške orijentacije Srbije. Nikako se ne sme zanemariti činjenica da je SNS apsolutni pobednik ovih izbora bez prateće isporuke ruskog naoružanja i ruske zvanične i javne podrške. Čini se da su građani glasali za politiku realnog života čime su dali izvesni vid verifikacije pre svega ekonomske politike. Pobednički SNS je zabeležio 5% veću podršku nego na aprilskim izborima 2022.  Istovremeno najjača opoziciona grupacija okupljena oko koalicije Srbija protiv nasilja je zabeležila rast podrške od oko 5%. Prema postojećoj projekciji mandata SNP je druga politička snaga u srpskom parlamentu i ima tačno polovinu mandata manje od pobednika SNS. Prema projekciji CESID-a SNS ima 128 poslanika, a SNP 65 poslanika. Ovo je važno iz razloga što pobednik bar teorijski ne bi trebalo da ima snažnu anti-evropsku opciju koja bi rušila politiku kompromisa sa Kosovom i napuštanje politike četiri stuba.

Nakon izborne verifikacije pobednik ima potpuni kapacitet da naredne četiri godine trasira strateški pravac Srbije. U prvom redu po pitanju postizanja kompromisa sa Kosovom, ubrzanih evropskih integracija, daljeg razvoja Srbije kao i redefinisanja manjkave politike četiri spoljno-politička stuba. Još jedan adut pobednika je mogućnost da Srbiju uvede u četvrtu industrijsku revoluciju, u potpunosti implementira Zeleni dogovor za Zapadni Balkan i dodatno se strateški usaglasi sa EU. Jedno od vrućih pitanja bio je i podzemni rudnik litijuma „Jadar“. Danas prema rezultatima izbora vidimo da su opcije koje su kandidovale zabranu iskopavanja litijuma ostale izvan parlamenta, dok se najjači zagovornik takve ideje „Ekološki ustanak“ nalazi u okviru šire koalicije SPN koja nema jedinstveni stav po ovom pitanju.

Pobednik u povlačenju zaključaka treba dodatno da se posveti politici realnog života uz potpuno posvećivanje ubrzanim evropskim integracijama jer je politika realnog života dobila prednost nad praznim parolama.