Ovaj tekst je premijerno objavljen u specijalnom vikend dodatku Srpskog telegrafa.
Od nastanka svoje državnosti Srbija predstavlja poligon za ukrštanje interesa velikih sila. Ovom nadmetanju je često pogodovalo odsustvo adekvatnog razumevanja geostrateških kretanja. Srbija danas predstavlja tržište na kome se nudi Zapad, Istok, EU, BRIKS, NATO i ODKB. Ovu ponudu često oblikuje provincijalna geopolitička megalomanija kojoj nedostaje dublje strateško razumevanje. Izbor spoljnopolitičkih partnera, naša čuvena četiri stuba, se ne može temeljiti na osnovu toga ko ima bolju reklamu. Strateška orijentacija treba da bude posledica situacione analize. Srbija ekonomski u potpunosti zavisi od tržišta evropske unije i njenih investicija. Dostupni podaci pokazuju da srpska privreda izvozi više u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu nego u Rusiju i Kinu zajedno. Godinama postoji ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom pa to nije dovelo do značajnijih poslovnih operacija. Evropska unija se bazira na stabilnosti, ekonomskom razvoju i demokratiji, solidarniji blok država ne postoji. Solidarnost je neminovnost u vrlo opasnom globalnom poretku. Pri izboru partnera važni su i bezbednosni interesi. Da li je spoljnopolitički partner sklon izazivanju globalnih kriza i konflikata? Da li je Srbiji potreban luksuz da balansira usled kriza na koje nije mogla da utiče? Iz tih razloga bezbednosno orijentisana spoljna politika svoj fokus mora da stavi na eliminisanje ili smanjenje rizika od regionalnih bezbednosnih dilema. Naš region nažalost obiluje prenaglašenim bezbednosnim dilemama koje nije moguće dugoročno prevazići bez uključivanja spoljnih mehanizama. Prvi scenario je održavanje balnsa moći kroz uvlačenje internacionalnih igrača, dok je drugi scenario ulazak u organizacije gde možemo ravnopravno zastupati svoje nacionalne interese. Kao logičan izbor opet se prirodno, i realpolitički, nameće Evropska unija. Današnja Srbija ima mogućnost da kao strateški važna tačka na vardarsko-moravskom koridoru ostvari svoj pun potencijal članstvom u Evropskoj uniji. Mi tamo ne idemo praznih ruku. Raspolažemo respektabilnom vojnom industrijom koja može postati deo globalne vojne industrije i dobar izvor prihoda i radnih mesta. U Srbiji se prave naše bespilotne letilice. Odsustvo jasnog spoljnopolitičkog izbora uskraćuje nas da uhvatimo trku sa savremenim svetom. Koliko je opasno biti geopolitički poligon pokazuje i sabotaža rudnika litijuma. Umesto da se rudnik otvori 2021. njegova sudbina ostaje neizvesna. Govorimo o neizvesnosti za stvaranje novih 20.000 radnih mesta i 10 milijardi investicija u Srbiji. Ugledni svetski izvori, kao i domaći autori, ukazuju da je reč o geopolitičkim motivima da se spreči strateško jedinstvo Srbije i Evrope po ovom gorućem svetskom pitanju. Da ne govorimo da su evropski ekološki standardi daleko veći od kineskih. Interes EU je dugoročna stabilnost regiona, a to je i srpski interes. Kao geopolitički projekat EU je stavila tačku na razjedinjenu Evropu. Danas je najveće zajedničko tržište na svetu. Adresa ka kojoj gravitiraju milioni migranata iz područja koje nazivmo Globalni jug. Složenost srpskog istorijskog iskustva lako je naći u istoriji svake evropske države. Mi nismo izuzetak, a naša sudbina je pravilo istorijskih zbivanja na našem kontinentu. Za geopolitički opstanak Srbije ne postoji alternativa osim EU. Naša bezbednost, ekonomija i kultura pripadaju Zapadu, svi ostali igrači nas zloupotrebljavaju u svojim geostrateškim obračunima.
Autor: Darko Obradović