Dugačka deklaracija, bez konkretnih prouka i nedostatak ključnih lidera na samitu je osnovni utisak sa okupljanja BRIKS u Brazilu. Prvi put od 2013.godine kineski predsednik Si je propustio samit BRIKS-a. Zvanično opravdanje govori da je reč o konfliktu sa rasporedom, međutim postoje informacije koje kažu da je kineski predsednik zauzet unutrašnjim sukobima različitih frakcija unutar KP Kine koju predvode vojni krugovi. Izostao je i Vladimir Putin koga je sprečio međunarodni nalog za hapšenje zbog ratnih zločina, ali i vrlo složena unutrašnja situacija u Rusiji. Putin nije u poziciji da putuje daleko iz Rusije jer smatra da je u otvorenom ratu sa Zapadom. Velika je razlika između govora lidera i zvanične deklaracije što veoma podseća na istoriju pokreta nesvrstanih. Veliki govori, zavodljive parole, dugačke deklaracije dok efekat u praksi izostaje. Reakcija predsednika SAD po pitanju de-dolarizacije odgovara njegovom spoljnopolitičkom pristupu. Tramp je stari zastupnik teze da će čuvati globalnu dominaciju dolara po svaku cenu. Od kada je BRIKS proglasio pohod na de-dolarizaciju to je bilo 2009.godine, i danas dolar čini 80% udela u svetskoj trgovini. BRIKS kao forum bez izvršnih ovlašćenja okuplja države sa ciljem da koordiniraju ekonomsku politiku, smanje zavisnost od američkog dolara i kreiraju alternativni finansijski sistem. Da bi ostvarile većinu ovih ciljeva članice BRIKS-a moraju da postignu velike političke kompromise, postignu platnu uniju, fiskalnu uniju i makroekonomsko ujedinjenje. To nije moguće ostvariti jer su države okupljene oko BRIKS-a po pravilu sumnjičave da se odreknu bilo kog oblika suverenosti. Zašto bi Indija predala svoju makroekonomiju u ruke kineskog ljutog rivala? Države BRIKS-a se uzdaju u multipolarizam koji svaka od njih tumači na sebi svojstven način. Rusija multipolarnost vidi kao opravdanje za svoju agresivnu spoljnu politiku. U multipolarizmu traže pravo na svoje sfere uticaja koje su im uskraćene granicama NATO-a i EU. Deklaracija sa samita BRIKS-s spominje agresiju na Ukrajinu u svojoj 22. tački gde se poziva na nacionalne pozicije povodom konflikta u Ukrajini onako kako su izražene u odgovarajućim formama, uključujuci Savet Bezbednosti UN i Generalnu skupštinu UN. Na tom jednom jedinom mestu gde se spominje Ukrajina izostala je snažna podrška ratnim naporima Rusije. Na ovom mestu se vidi da je BRIKS samo dobra prilika ali nikako alternativni geopolitički blok. BRIKS ne preduzima nikakve kontra akcije protiv sankcija koje Rusija smatra ilegalnim. Pored uopštene brige zbog tekućih konflikata u „raznim delovima sveta i trenutnom stanju polarizacije i fragmentacije međunarodnog poretka“ BRIKS se odredio vrlo uopšteno. Samo je osuda akcija protiv Irana bila konkretna i sadržajna što implicira da je BRIKS anti-izraelski nastrojen u većinskom smislu jer je slična osuda došla i sa samita u Kazanu 2024. Najveći deo posvećen je trgovinskim barijerama i poštenoj trgovini. Na ovom mestu dolazimo do kineskih interesa. Kina nastoji da međunarodni ambijent učini povoljnim za svoju politiku javnog duga, narušavanje konkurencije i očuvanje monopola u pojedinim sektorima. To će sa predsednikom Trampom ići jako teško u narednom periodu. Kina koja ima dve valute, jednu za unutrašnje i drugu za spoljašnje potrebe počela je sa manipulacijom globalnog tržišta strateških sirovina i minerala. To dovodi do viška snabdevanja i depresije cena što rezultuje da zapadne mineralne operacije postaju neisplative. Da bi se ovo sredilo SAD i saveznici moraju zajedno da harominuzuju carine i pojačaju rudarske operacije koje će biti nezavisne od kineske kontrole. Strateški ulog koji Kina ima po pitanju zelene tranzicije, vojne industrije može se rešiti samo zapadnim ulaganjem u rudnike i prerađivačke kapacitete. Zato je Deklaracija sa samita BRIKS-a većiniski u skladu sa kineskim spoljnopolitičkim ciljevima gde se u tački 92. kaže da članice prepoznaju ključnu ulogu strateških minerala za razvoj niskokarbonske tehnologije, energetske bezbednosti i otpornosti energetskih lanaca snabdevanja. BRIKS predstavljaju sirovinski bogate države koje na sreću po Zapad još uvek nemaju jedinstvenu politiku za pritisak. Ovaj problem koji je u rukama BRIKS-a nije moguće rešiti bombama, carinama i zakonima već akcijom za stvaranje alternativnih lanaca snabdevanja koji će se voditi principima nacionalne bezbednosti, visokih standarda i strateškog značaja. Zato će kritični minerali dobiti fokus u globalnim politikama i trgovinskim merama. Ove sirovine biće centralno bojno polje između BRIKS-a i Zapada. Potrebe za niklom, kobaltom, grafitom i elementima retke zemlje porasle su za 6%-8%, a za litijumom 30%. Kina i Indonezija, obe članice BRIKS-a, kontrolišu lanac snabdevanja litijumom. Ma koliko BRIKS delovao neorganizovano, nesolidarno i raštrkano nikako se ne može potceniti želja tih država da unaprede svoj geopolitički položaj. Mnoge članice ovog bloka vrlo lako mogu pokazati nedoslednost ukoliko dobiju bolje ponude od SAD ili EU. Kina je solo igrač u potrazi za povoljnim međunarodnim okruženjem za ciljeve KP Kine, izvoru sirovina i tržištu za svoje državne kredite. Rusija želi svoj rat da predstavi kao borbu za ceo BRIKS i očuva lažnu predstavu sebe kao žrtve. Maksimum ruskog dometa predstavlja osuda napada na rusku železničku i putnu infrastrukturu bez navođenja Ukrajine u tekstu Deklaracije. Indija pokazuje da ima uvek alternativu kao sila u usponu. Brazil igra svoju ulogu nikad afirmisanog liderstva. Neke članice kao što su Brazil i Egipat imaju status glavnog ne-NATO saveznika SAD.
Autor: Darko Obradović