Američka administracija sankcionisala je dva vodeća ruska proizvođača nafte - Rosnjeft i Lukoil. Za raziliku od Bajdenove administracije koja je ciljala Gasprom i Surgut kao 3. i 4. proizvođača, Tramp je odlučan da odseče ruske energetske prihode tamo gde boli. Predsednik Tramp je tokom svog prvog mandata upozoravao evropljane na opasnost od ruske energetske zavisnosti, isto tako je upozoravao na pretnju koja dolazi od Kine. Sva upozorenja Donalda Trampa danas su gorka istina. Ministar finansija SAD Besnet upozorava da svetska ekonomija ne može da zavisi od odluka birokrata iz Komunističke partije Kine. Sa druge strane Evropa sve više ulaže u oružje i vojsku, na nivou EU odobren je program od 800 milijardi eura. Isto tako govori se sve češće o geoekonomskim ranjivostima koje predstavlja kineski monopol po pitanju strateških sirovina. Srbija je pre više od pet godina upozorena baš od Trampove administracije da smanji energetsku zavisnost od Rusije. Kineska inicijativa Put svile nije ništa manje do diplomatija javnog duga. Dovoljno je pogledati američki Maršalov plan za Evropu posle Drugog svetskog rata i njegove efekte na ekonomiju i uporediti to sa Putem svile koji ima veoma sumnjive ekonomske i bezbednosne efekte. Maršalov plan je iznosio 13 milijardi dolara, što je u današnjoj valuti oko 150 milijardi dolara, dok kineski Put svile iznosi preko pet triliona dolara plasmana u krediti. Efekti su apsolutno na strani Maršalovog plana koji je obnovio 17 evropskih ekonomija koje su danas vodeće u svetu, dok projekti Puta svile ostavljaju upitan efekat na celokupni ekonomski razvoj. Treba obratiti pažnju na unutrašnju situaciju u NR Kini. Mnogi izvori upozoravaju da je započeo proces razvlašćivanja generalnog sekretara Sija. Poslednji put kada je Kina imala unutrašnja previranja to se završilo sa žrtvama na Tijananmen trgu. Devedesetih godina Kina je pokušala sa sličnom inicijativom kakva je Pojas i put i to se završilo gomilom napuštenih projekata i ruševinama po Africi.
Predsednik Tramp želi autonomnu Ameriku sposobnu da zadrži vodeću poziciju.Isto tako želi jake američke partnere koji će razviti sopstvenu stratešku autnomiju. Dugo je Amerika bila pružalac bezbednosnih usluga širom sveta. Došlo je vreme za pravičnu podelu rizika. Kina,Rusija i Iran predstavljaju osovinu koja može sinhronizovano destabilizovati kritična područja. Zbog toga je potrebna spremnost svih da daju dorpinos obuzdavanju ovih država. Američki saveznici razumeju trenutak. Politika Merkelove i Šredera, pa i Berluskonija, u velikoj meri je zavezala omču oko evropskog vrata. Nije ni čudo zašto su SAD prisluškivale Merkelovu. Danas se sve ubrzano menja. Niko ne spori multipolaran momenat savremenih međunarodnih odnosa. Međutim, nisu svi ti polovi podjednako moćni i utacijani. Nemaju svi istovetnu viziju. Rusija je požurila u skladu sa zaključcima sopstvene propagande i strateški kolabirala, svoju sudbinu je prepustila bespućima Ukrajine. Strateški poraz Rusije je očigledan i nije potrebno više licitirati. Pitanje je koliko bi ruska brza pobeda u Ukrajini bitnije izmenila stvari, dok je sada svima jasno da se Rusija samoisključila iz odlučujuće uloge u 21.veku. Svest o Rusiji kao pretnji je aksiom, a njena buduća uloga svedena je na meru Irana. Sve negativno, opasno ili otežavajuće što dolazi iz Rusije suočava se sa vešto dizajniranim kontramerama. Hibridne pretnje predstavljaju rusko najefikasnije oružje. Sejanje laži, manipulacija kroz industriju dezinformacija ozbiljno ugrožava demokratske države. Sabotaže i sajber napadi dodatno pogoduju strateškom iznenađenju koje mogu prirediti akteri poput Rusije i NR Kine. Što pre je potrebno pokrenuti odlučne restriktivne mere protiv nosilaca ruske propagande. Rusija je umetnost obmane razvila do savršenstva i odgovor Zapada mora da bude adekvatan.
Zavisnost od ruskih energenata je eliminisana u veoma kratko vreme. Cene prirodnog gasa u Evropi su skoro 5 puta manje nego što su bile u godini početka agresije na Ukrajinu. Treba napomenuti da je Rusija prva potegla pitanje isporuke energenata. Sve je počelo sa akrobacijama oko plaćanja u rubljama, a prve bez gasa su ostale Poljska i Bugarska. Nakon ovog ruskog blefa usledila je opsežna akcija diverzifikacije što je dovelo do pravovremenog popunjavanja skladišta širom Evropske unije. Donald Tramp je na vreme upozoravao da se ne gradi Severni tok 2. Cena gasa nije odlučujući faktor i neće ni biti, razlog leži u ruskim postupcima. Cena gasa i ruska agresije ne mogu se porediti, jer sa jedne strane su ljudski životi. Rusija svojevoljno ubija i razara po Ukrajini za šta nema opravdanja. Energetska ucena je doživela neuspeh. Vojna industrija radi punom parom. NATO članice su prihvatile standard od 5% BDP-a za potrebe odbrane. Eliminacija ruskih energenata je višedecenijska odluka. Novi dobavljači ulaze na tržište Evrope. Srušen je mit da ruske energente nije moguće zameniti. Rusija će teško pronaći alternativna tržišta. Gasprom je gubitaš sa preko 10 milijardi dolara gubitaka. Projekti gasovoda ka Kini nisu atraktivni i rizični su zbog sankcija. Novi paket američkih sankcija koji je pogodio Rosnjeft i Lukoil rezutlovao je ekspresnom obustavom kupovine od strane kineskih državnih kompanije, ali i indijskih rafinerija. 84% ruskog izvovza nafte odlazilo je ka NR Kini i Inidiji. Čeka se sudbina indijske rafinerije Najara čiji su Rusi vlasnici u vrednosti od 49%. Velike reči i parole koje prate svako okupljanje BRIKS-a nemaju uporište u realnom životu. Od 2009. godine BRIKS nije uspostavio autonomni međunarodni i fiskalni sistem. Američka pravila su globalna pravila u svetu premreženom raznim međuzavisnostima. Kini je važno poslovanje na američkom i evropskom tržištu. Naravno i Kinezi imaju svoju računicu da igraju svoju dugu igru po principu čuvene kineske strategije „praznog grada“. Kao novajlije u svetskoj politici Kinezi ne žele da žure. Jedna od retkih navika koje KP Kine nije uspela da iskoreni je princip dinastije Ćin koji se zasniva na bezgraničnosti vremena, a naravno vreme pripada „nebeskom carstvu“ odnosno Kini. U toj matematici Rusija ostaje kao subjekat kome vreme curi. Rusija nema karte, ali ima propagandu. Sve je manje onih koji rusku propagandu smatraju činjenicama i strateškim pravcima. I sam Donald Tramp je nazvao Rusiju tigrom od papira. Energetska izolacija Rusije neće biti laka, ali nije nemoguća. Pitanje je samo doslednog lova na sve metode i kanale za zaobilaženje sankcija. Ovde govorimo o sekundarnim sankcijama. Po ovom pitanju ne odlučuje Rusija već odlučuje kombinatorika na relaciji Zapad prema Kini i Indiji.
Predstojeći sastanak Tramp-Si neće doprineti razrešenju postojećih problema. Kina kao i Rusija rizikuje da upadne u „Tukididovu zamku“. Perspektiva Kine leži u tome da oni američke administracije posmatraju kao prolazne i pribegavaju odugovlačenju. Spremaju napad na Tajvan i čekaju povoljan trenutak. U tu svrhu dobro im dođe Putin kao „strašilo“ koje odvlači pažnju Evrope. Amerika kratkoročno može ostvariti pobedu po pitanju dogovora sa Kinom dok je dugoročno sve upitno. Zapad započinje sopstvenu operaciju reindustrijalizacije. Doba poštovanja pravila STO je daleko iza nas. Za države poput Srbije ključno je da izbegnu izbor između dva zla. Rusija i Kina su istorijski nestabilne države. Dužina postojanja NATO i EU je istorijska potvrda funkcionalnog koncepta, ekonomski i bezbednosni parametri jasno pakzuju ispravnost odluka onih država koje su se vodile suverenim i nezavisnim odlučivanjem kada su pristupale ovim organizacijama.
BRIKS ostaje zamišljena ideja koja nije uspela ni jedan izazov da reši. Odgovor je jednostavan svaka članica vodi svoju politiku i ne polaže veru u solidarnost. Kada je reč o nacionalnoj bezbednosti postoje kratkoročna partnerstva čiji ishodi su dugoročno vrlo neizvesni. Uzmimo primer američkih i evropskih sankcija na koje BRIKS nema efikasan odgovor. Ruski partneri doslovce redukuju svoju saradnju sa Rusijom. Zbog toga je američki predsednik Tramp ličnost koja donosi „veliki reset“ konceptom „snagom do mira“. Nema uzmicanja i pokazivanja slabosti. Prvilno tumačenje trendova koje postavlja Tramp garantuje opstanak u svetu dinamičkih zbivanja.
Autor: Darko Obradović