Tenzije na Indo-pacifiku eskaliraju u redovnim ciklusima. Kada se analizira situacija obično se stvar sagledava sa pozicije „isprovocirane“ Narodne Republike Kine, bez obzira na razloge drugih kineskih suseda. NR Kina se posmatra sa aspekta miroljubive inovativne nacije koja je trgovinski orijentisana. U suštini NR Kina ima interes da se predstavi kao miroljubiva nacija okrenuta prema razvoju dok se svi drugi predstavljaju kao američki eksponenti i kineski protivnici. U komplikovanom indo-pacifičkom regionu stvari nisu nimalo jednostavne. U prvom redu je potrebno razumeti da NR Kina nije baš toliko miroljubiva nacija kako se predstavlja već je reč o državi koju po definiciji vodi militantna organizacija Komunistička partija Kine. Od svog nastanka partija koja upravlja Kinom je militantna u svojoj osnovi dok su svi drugi organi partije samo krila militantnog jezgra. Kroz ciklus reformi od smrti Mao Cedunga preko reformi velikog Deng Sijaopinga preko Djiang Cemina i Hu Djintao do Si Đinpinga Kina je prošla različitie faze od kulturne revolucije i perioda okrenutosti unutrašnjim stvarima i osvajanju Tibeta, preko ekonomskih reformi i otvaranja ka svetu, do konačno globalnog igrača ispred inicijative Pojas i put. Tokom svih ovih ciklusa ključne su bile reforme i percepcija spoljašnjih pretnji. Uspon NR Kine prate geopolitičke ambicije koje više ne daju prostora za održavanjem statusa quo. NR Kina ima sve ekonomske pretpostavke koje joj idu u prilog da povede ograničen ili odsudni konflikt sa svojim susedima. Godinama je tolerisano veštačko proširenje kineskih teritorijalnih voda kroz nalivanje betona na svaki sprud koji bi izronio u kineskom moru. Tenzije su godinama svakodnevne po pitanju okršaja i uznemiravanja filipinskih ribara, japanskih ribara i tajvanskih entiteta. Tkz. Ribarska flota dok u stvarnosti paramilitarna formacija KPK-a redovno testira odlučnost suseda. NR Kina uspostavlja novu realnost u čijem centru je nezavisno ostrvo Tajvan. Plan je jasan do proslave 100 godina KPK-a Tajvan mora biti vraćen u okvire vlasti partije. Pitanje Tajvana je pitanje prestiža i geostrateških razloga. Razlozi zasnovani na prestižu se baziraju na viđenju da kinezi ne mogu živeti izvan kontrole partije, dok Tajvan predstavlja primer da je to moguće i vrlo uspešno. Geostrateški razlozi su daleko važniji sa pozicije nacionalne bezbednosti NR Kine. Tajvan predstavlja strateški važnu lokaciju prvog ostrvskog pojasa na osnovu koga je moguće u potpunosti kontrolisati kinesku trgovinu, pokrete trupa, ali i bezbednost celog regiona Pacifika. Bez tog prvog ostrvskog lanca kineska Narodno oslobodilačka armija bi imala širom otvorena vrata ka SAD-u. Za američke saveznike poput Japana to je prva linija odbrane od moćnog suseda kakva je NR Kina. Prva japanska premijerka, inače konzervativka, Takaiči je iz tog razloga iznela jasnu i nedvosmislenu poziciju da je Tajvan pitanje nacionalne bezbednosti Japana i da će ova azijska carevina vojno intervenisati u slučaju vojne agresije. Za Džangnonhai je ovo crvena linija preko koje nije moguće preći. NR Kina je decenijama naviknuta da su pitanja tajvanskog moreuza njena unutrašnja stvar. Japanska premijerka nije želela da svoju izjavu povuče i dodatno je razbesnela Peking koji pokazuje sve manje tolerancije i za mnogo blaže izjave kada je reč o „unutrašnjim pitanjima“. Napominjem veliku promenu u razgovorima sa kineskim ekspertima koji sve više ističu i vojnu opciju po pitanju Tajvana. Taj stav kao mogućnost nije više marginalna ili poslednja opcija već je realna opcija za Peking. Sve što je Pekingu potrebno jeste uverenje da Amerikanci neće intervenisati dovoljno brzo da bi se sve završilo po „krimskom scenariju“. Ne postoji jasna procena kineskih vojnih sposobnosti za uspešno izvršenje invazije i dekapitaciju Tajpeia. Ali porast vojnih manevara, razvoj amfibijskih kapaciteta, simulacije opkoljavanja Tajvana vode ka nekoliko scenarija. Prvi je uspostavljanje karantina gde bi NR Kina preuzela kompletnu spoljnu granicu Tajvana i bez njenog odobrenja ne bi bila moguća trgovina, izlaz-ulaz i sloboda kretanja. Ovaj scenario deluje kao najrealniji jer isključuje kinetičku opciju direktnog napada. Drugi scenario je vojna blokada Tajvana koja bi uključila napade na plovila, energetske terminale, podvodnu infrastrukturu i uništenje vojnih efektiva bez osvajanja ostrva. Treći scenario je potpuna vojna invazija za koju mnogi stručnjaci iz Amerike veruju da još nije sazrela jer kineska armija poseduje manjak kapaciteta i sposobnost za ovu opciju. Za sve ove scenarije važna je informaciona priprema. KPK deluje prema Tajvanskom javnom mnjenju ali i prema svetskoj javnosti. Ključna računica za Peking je držanje SAD, Australije i Japana. Premijerka Takaiči je već povukla „nogu“. NR Kina je odmah odgovorila ekonomskim korozivnim merama naredivši putem preporuke svojim građanima da ne putuju turistički u Japan. Procene su da kineski turisti u Japanu troše oko milijardu dolara mesečno. Japan je u prvih tri trgovinska partnera Kine i ovo je dokaz da se Peking neće uzdržavati od ekonomskih korozivnih mera. Japanska zavisnost od strateških sirovina čiji lanac snabdevanja dominanto kontroliše Kina predstavlja stratešku ranjivost. Japanska automobilska industrija naročito u sektoru električnih vozila se dominanto oslanja na snabdevanje iz Kine. Upravo zbog toga Japan je pristupio projektima strateških sirovina zajedno sa SAD gde će se organizovati podvodni rudnici. Kineska spremnost da ograniči isporuke strateških sirovina poput litijuma mogu paralisati tehnološki razvoj Evrope koja bira reči kada je u pitanju Kina. Ta evropska uzdržanost veoma ljuti američkog predsednika Trampa. Nažalost Evropa nema dovoljno strateških sirovina i ona sklapa međunarodna partnerstva sa državama koje ih imaju, po prvi put statuse strateških projekata dodeljuje državama koje nisu u Evropskoj uniji poput Kanade, Norveške, Velike Britanije i Srbije. Sve vojne računice kada je u pitanju Kina padaju u vodu ukoliko nije moguća diversifikacija lanaca snabdevanja povezanih sa Kinom. Zbog svega toga prisustvujemo hladnoratovskim igrama gde Japan preti da će u zaleđu Tajvana rasporediti rakete zemlja-vazduh srednjeg dometa, strateški krugovi u Tokiju razmatraju razmeštanje američkog nuklearnog oružja što će de facto uticati na to da se nuklearizuje Južna Koreja. NR Kina će se kretati u pravcu eskalacije i sledi nam spirala uspinjanja na toj lestvici. Ključno je držanje SAD na čelu sa Trampom, ili će pokazati da stoje čvrsto uz svoje saveznike, ili će Trampova dvosmislenost uveriti Peking da je bolje intervenisati za vreme njegovog mandata jer posle može doći neko ko neće biti popustljiv prema revizionističkim velikim silama.
Autor: Darko Obradović